FAUST

“Više se, nebesni
svode, ne mrači!
Ljupko se javi,
eteru plavi,
sve nas ozrači!
O, da se tamni
oblak raspline!
Venac zamamnih
zvezda da sine,
sjaj nepojamnih
sunaca line!
Roj nebesnika
prelepa lika
tu da se jati
i proleluja,
dokle ih prati
čežnja što buja
da se za njinim
putem uputi.
Odore njine
lepršni skuti
krile daljine,
zemlje prekrivaju,
zastiru senice,
gde se voljeni,
motre u zenice,
pa se celivaju,
jedno se s drugim
zauvek slivaju.
Vinove senice,
čokoti stari!
Sve se lastari!
Slašću se grozdovi
zaobljavaju
pa se u muljače
stropoštavaju,
uspenušali
otud pokuljaće
mlazevi vina
koje se blista.
Zaplaminjaće,
zarominjaće
preko visina,
svuda sred čista
alem-kamenja,
pašće sa stenja
u mir dolina,
da se u jezera
tiha razlivaju,
te da zeleni
breg i ravnice
miljem umivaju.
Bezbrojne ptice
srču tu sreću,
k suncu uzleću,
lete ka žalima
ostrva blaženih
što se belasaju
i talasaju
miveni valima;
tu se pevači
klikom natklikuju,
poljem igrači
srećno pocikuju,
pa sva ta lesa
veselo hodi
ispod nebesa
prema slobodi,
jedne uz gorje
putevi vode,
drugi niz morje
plavetno brode,
treći pak jezde;
svi ka životu,
svi u daljine,
tamo gde zvezde
liju lepotu,
liju miline
neizrečene.”

Duhovi (st. 1506-1585): FAUST / Johan Volfgang Gete; (Preveo Branimir Živojinović).

Naslovna fotografija: Hector Berlioz, La damnation de Faust, Liebigbild; preuzeto sa http://www.goethezeitportal.de/wissen/illustrationen/johann-wolfgang-von-goethe/faust-und-gretchen-illustrationen/hector-berlioz-fausts-verdammung.html

Ivana

Ivana

Povezani postovi