IZMEĐU

Trenutak između.
Tu sam zapela.
Iščekujući da maestro naglim trzajem štapićem da orkestru znak.
Da konačno dođeš i da se sretnemo, licem u lice.
Da potražim sebe u tebi i istresem iz uha sve laži što si mi dao.
Ništa više.
Ne moraš mi čak vratiti moje riječi koje su ostarile u tebi,
ubuđale se u zaboravu i izgubile smisao.
Možda  da popijemo čaj samo ?
Duvali bi u šolju naslonjenu na usne, tjerajući paru dalje od trepavica a zatim pili, u tišini…
Može Crni?
Ma ne, ne znam.
Zapela sam.
Tu negdje.
Između bijega i suza u tvom zagrljaju.
Kako ću te uopšte prepoznati?
Hoćeš li imati moje oči?

Ivana

Ivana

Povezani postovi